Помаже Бог, добро нам дошли...

 

24. јун 2012. Дан сјећања на Јадовно 1941.
уторак, 26 јун 2012 05:32

Обраћање Душана Басташића, предсједника удружења Јадовно 1941. из Бања Луке

Господине изасланиче предсједника Сабора Републике Хрватске, ваше Екселенције, потомци и поштоваоци Јадовничких жртава, даме и господо, добар вам дан.

Господине изасланиче предсједника Републике Српске, преосвећени Владико, часни оци, браћо и сестре потомци и поштоваоци Јадовничких жртава, помаже Бог!

Поздрављам вас у име Удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса концентрационих логора Госпић – Јадовно – Паг, логора Независне државе Хрватске.


Желим посебно поздравити представнике удружења студената историје Др. Милан Васић из Бањалуке, који су уложили огроман труд и под надзором својих професора успјешно завршили изложбену поставку “Моје Јадовно”, поставку која ће пропутовати не само подручјем које је обухватала Независна држава Хрватска, него и много даље.

Ево, већ трећу годину заредом обиљежавамо 24. јун, Дан сјећања на Јадовно 1941.

И ове године ћу замолити да, поред нашег удружења и Српског народног вијећа, и остали суорганизатори овог сабрања, али и остале организације из којих долазите, уврсте овај датум у своје календаре, као Дан сјећања на Јадовно 1941.

Јадовно је добило свој Дан када ћемо се и убудуће окупљати овдје у недјељу, наближу 24. јуну.

 

 

 

 

Нећу много говорити о самом комплексу логора Госпић - Јадовно – Паг, том првом помно планираном ликвидационом центру, у коме је озаконивши злочин, Независна држава Хрватска почела са истребљењем првенствено Срба и Јевреја. Тај државни пројекат је почела овдје, а наставила у комплексу Јасеновачких логора али и на кућним праговима, у богомољама, по ливадама и шеварју те монструозне творевине.

Нећу данас овдје ни о различитим резултатима истраживања броја жртава, јер сваки тај број, ко год да је до њега дошао, небоземно је велик, болан је и тешко појмљив.

Тешко је говорити али и слушати и о свим оним мучењима и садизму коме су овдје били подвргнути наши чланови породица прије него што су издахнули.

Овдје смо да се сјећамо, да покажемо, да нас незарасла рана Јадовничка још увијек боли и да смо дубоко свјесни колико снажно је та рана одредила наше животне путеве и путеве наших породица.

Ипак, само сјећање није довољно.

Као потомци жртава, имамо обавезу да указујемо, на све оно што вријеђа жртве и поново их недужне и беспомоћне кажњава. Ми треба да будемо њихов глас, јер оне гласа немају, треба да предлажемо, покрећемо и опомињемо.

Не замјерите нам што овдје, како поједини од вас рекоше, не говоримо довољно мудро и не очекујте од нас потомака да комеморирамо политички, то не можемо нити бих сам то могао. Сродници комеморирају из душе, и кад праштају и кад не праштају, понашају се као људска бића.

Осврнућу се на оно шта смо за Јадовно од прошле године урадили, али и на оно шта нисмо урадили.

Оних неколико нових путоказа за спомен подручје Јадовно, није много коштало локалну заједницу. Ипак, то је значајна инвестиција у међусобно разумијевање и поштовање. Спремност да се уреди пут до самог мјеста некадашњег логора Јадовно обећава да ће и то регистровано споменичко мјесто бити доступно свима онима који се тамо упуте.

 

 

 

 

Господо антифашисти Хрватске. Обраћам се онима међу вама, који сте учесници народно ослободилачке борбе и досљедни чувари антифашистичких тековина. Не обраћам се некима од оних млађих међу вама, који су под плаштом антифашистичке борбе, почетком деведесетих наставили борбу оних снага, за које сте мислили да сте поразили 45-те године. У тој својој работи, порушили су више од 3.000 споменика антифашистичкој борби и жртвама рата.

Сјетите се да се захваљујући и овим, Јадовничким жртвама, српски народ дигао против усташког ножа љета 1941. и био основа антифашистичког покрета.

Умјесто да покренете било какву, па и најмању иницијативу за меморијализацију страдања жртава логора Слана и Метајна на отоку Пагу, ви сте се здушно укључили у пројекат стварања Меморијалног центра на отоку Рабу. Тамо на мјесту некадашњег италијанског логора Кампор, гдје нико није стрељан ни убијен, а гдје су многи нашли спас од усташког ножа одлучили сте се за, цитирам:

“Стварање базе података и стручне документације о тоталитарним режимима и концентрацијским логорима тијеком Другог свјетског рата на подручју Јадрана.”

Па нису ли господо, управо жртве Слане и Метајне заслужиле Меморијални центар?

Знате ли да је послије 8000 побијених, свега двјестотињак људи преживјело тај пакао у каменој пустињи. Знате ли да нико од Срба није преживио Слану, осим једне жене удате за Јевреја и њене четверогодишње ћеркице.

И ви господо из Заједнице жидовских општина, прикључили сте се овом пројекту и мимоишли Слану.

Штавише, у Новаљи на острву  Пагу, граду на чијем се подручју налазе Слана и Метајна, прикључили сте се манифестацији: „Чаролија Израела, љето у Новаљи“ и подигли споменик израелско-хрватском пријатељству само десетак километара ваздушне удаљености од Метајне, гдје је 1941. године успостављен први логор за жене и дјецу у Другом свјетском рату.

Поменути споменик је подигнут свега петнаестак километара од мјеста гдје смо заједно, прије двије године обновили ону малу спомен плочу, која је након два дана уништена и до данас није обновљена.

Ова два примјера сам навео, не да бих некога увриједио, већ да бих показао да поред нечињења и недовољним чињењем можемо увриједити жртве и њихове потомке.

Данас ћу вас опет подсјетити да се на овом дијелу Лике, Велебита и подвелебитског подгорја, налазе мјеста масовног злочина почињеног 1941. године, да су жртве злочина још увијек неексхумиране, неидентификоване и несахрањене, а да је занемариво мали број злочинаца именован или процесуиран.

Мјеста масовних злочина, нека од њих чак регистрована Споменичка мјеста, и даље се вјешто прикривају и препуштају зубу времена и природним процесима пропадања.

Захваљујући великом ангажману и разумијевању људи из Српског народног вијећа, данас ћемо по први пут, поћи и до самог мјеста некадашњег логора Јадовно.

То мјесто, у Чачић Долцу, потпуно запуштено и са срушеним спомеником, подигнутим над забетонираном крашком јамом, прије двије године смо, уз помоћ др Затезала једва пронашли. На том мјесту и данас леже тијела око 1500 жртава, побијених крајем августа 1941.

Одавде, од Шаранове јаме, до мјеста логора, поћи ћемо 6,5 километара дугом Мученичком стазом Јадовничком, којом су се љета 1941. хиљаде невиних жртава, везаних руку и уз страховиту тортуру, кретале према безданима Велебита, гдје су побијени и гдје и данас, несахрањени леже остаци њихових тијела.

На мјесто логора ћемо изнијети и подићи Часни крст и служити помен нашим прецима, невиним жртвама, побијеним само зато што су били православни Срби.

Непосредно након завршетка овог дијела комеморације формираћемо колону чије је чело тамо гдје се налази крст.

Погледајте крст!

Позивам све оне који нам се желе придружити, да пођу са нама.



Хвала

 

 

 

Преузето са сајта: ЈАДОВНО 1941.

AddThis Social Bookmark Button
 

Филм Отац

Радио Снага народа

Испоручене донације

Прикупљена и испоручена новчана средства у оквиру Српског друштва

Задужбина од Васкрса 2008. г.:

 

 

Уплата донација



Износ (EUR)

 

 

ТРАНСАКЦИЈСКИ РАЧУН :

SRBSKO DRUŠTVO ZADUŽBINA,
HUMANITARNA POMOČ

02068-0257912364,
referenca : 00 1389

 

за уплате из иностранства:
IBAN :
SI 56020680257912364
SWIFT :
LJBASI2X

NLB D.D., TRG REPUBLIKE 2
1000 LJUBLJANA

 

За додатне информације у вези хуманитарног фонда, можете да се обратите на :

zasrpskikosmet@gmail.com

 

 

Задужбина на интернету

 

Мејлинг листа

Архива


Српска мрежа