Вести

Милутин Станчић о Србима у Македонији
недеља, 12 децембар 2010 14:08

Културно-информативни центар Спона, представља везу између Срба у матици и оних који живе у Македонији. Организоване радионице, интернет сервис, месечник, само су неке од активности овог Центра, врло значајног упоришта српског идентитета у Македонији.

 

 

О животу Срба у овој бившој југословенској републици, као и о будућим активностима Споне, са извршним руководиоцем Центра Милутином Станчићем разговарала је Јована Никић.

 

Какo данас живе Срби у Македонији? Kолико их има, како опстају и како се одупиру асималацији?

Према последњем попису из 2002. у Републици Македонији живи 36 000 Срба. То је око десетак хиљада мање у односу на последњи претходни попис. Наравно, ове бројке објективно, не осликавају право стање у у овој земљи. У прилог томе свакако иде просто сагледавање стања у делу српског народа који живи у Македонији, било преко евиденција странака или пак, невладиних асоцијација.

У овдашњим околностима карактеристични су примери из минулих периода, али који, на жалост, нису угашени ни сада, да имамо младих људи, чији су оба или један родитељ, Срби, али да се они изјашњавају као – Македонци. То говорим и из властитог искуства из основне и средње школе, када су се неки од мојих другова, чији су очеви Срби, изјашњавали као – Македонци, уз објашњење да су им преци „били Срби“. Нису ретки примери да на породичним гробовима једно презиме носи почивши, а фамилија која му подиже споменик, носи слично презиме, без одреднице ић…

Нешто већи број Срба живи у главном граду Скопљу, али и у Куманову и широј околини на северу земље, али по структури, разумљиво, у градовима, није концентрисана на једном месту. Осим тога, Срби живе и у неколико села на Скопској Црној гори, у Тетову и околини, Росоману, на југу у долини Вардра…

Што се тиче асимилације, чињеница је да тај процес тече деценијама и да је у доброј мери практично спроведен у време Брозовог комунистичког режима, под плаштом југословенства и братства и једиства, потискивањем српства. Када се помене одупирање, тешко га је оправдати, јер се Срби овде готово више и не одупиру, већ их асимилација просто гута.

У односу на наш живаљ који живи на просторима некадашње Југославије, Срби у Македонији као хроничан проблем имају уврежену резервисаност, пасивност и често страх, било за радно место, боље услове школовања, статуса у странци…тако да се тај проблем може везати и за феномен овдашњег временом попримљеног менталитета…

У прилог овоме несумњиво говоре и сурове бројке када је у питању образовање Срба. На српском језику ове школске године у Македонији, школује се једва 216 ђака у три основне школе: на крајњем северу земље у Старом Нагоричану ОШ „Светозар Марковић“, у одељењима школе „Браћа Рибар“ у Табановцу, као и на Скопској Црној гори у ОШ „Кирил и Методиј“. У Скопљу и Куманову, дакле, више нема ни једног одељења за наставом на српском језику. У школи „Вук Караџић“ у Куманову, последња два ђака која су се образовала на српском наставном језику, окончала су основно образовање пре две године. Законска обавеза обезбеђења уџбеника на српском језику за све ове ученике није спроведна ни ове школске године! Покушаји отварања гимназијског одељења на српском, најпре у Скопљу, а потом већ три протекле године и у Куманову, нису уродили плодом. Разлога за апстиненцију кандидата, свакако је више, али је чињеница да је пресудна незаинтересованост родитеља, пасивност политичке подршке, али и нејасне перспективе даљег школовања, уз неадакватан наставни кадар. На Филолошком факултету у Скопљу, фомрирана је студијска група за српски језик, са петнаестак студената, од којих је само неколицина Срба…и без претходног образовања на матерњем језику.

Основни проблеми који карактеришу добар део српске популације у Македонији јесте запуштеност матерњег језика, пре свега у породици, што се касније рефлектује и у образовном процесу, приклањањем школовању на македонском. Уврежена свест родитеља да проблеме решава близина матице Србије, и „сличност“ језика, обичаја открива слику садашњег стања. Ако родитељи у породици не говоре српски, сигурно је да ни деца неће моћи то да надокнаде у школи таман и да се образју у ово мало одељења на матерњем језику.

Како је српски народ организован, постоје ли удружења слична Спони која би сабирала српски народ и бележила културне и просветне активности српског народа? Каква је тренутно ситуација са месечником „Поглед“ који је угашен?

Издвајањем Македоније почетком деведесетих, са задршком, готово принудно, почело је поред страначког, и друштвено организовање Срба. Најпре удружењима Срба и Црногораца, а касније и другим асоцијацијама и заједницама нашег народа, или мешовитих са Македонцима, како у Скопљу, тако и у Куманову, Тетову, Битољу… И у садашњим активностима, такве организације углавном су ангажоване на обележавању значајних датума из историје српског народа, неговања фолклора, традиције, културног наслеђа и бриге о споменицима и војничким меморијалима.

За разлику од тих удружења, заједница и асоцијација, које су све постављене на једином порталу невладине организације на српском језику www.srbi.org.mk, Спона негује активности превасходно усмерене на информисање, језик, културу и заштиту духовних вредности нашег народа у Македонији.

Због одуженог политичког наметања „менторства“ из страначких кухиња Срба, на жалост, невладин корпус нашег народа је и сада у процесу подела. То се огледа неуспелим покушајима уједињења свих организација у једну кровну асоцијацију – Национални савет Срба, па се сада појављују и класични табори па и двојне регистрације…Очито је да често активности и објективан учинак одређених организација остају у сенци настојања страначких покровитеља за обезбеђењем приоритета и предности за добијање средстава по фиктивном пројектима било на конкурсима у Македонији или матици Србији. Чињеница је да све три странке (једна парламентарна), имају своје невладине испоставе.

Месечник на српском „Поглед“ оснивачки је покренут у оквиру Уједињене српске заједнице у Македонији. Уз потпору суфинансирањем из матице и фирме тадашњег председника заједнице лист је покренут маја 2004, а уз проблеме настале у међувремену, због чега је и било паузе у издавању, угашен је марта 2009. године. Један од разлога за гашење, поред финансија, свакако лежи и у тим размирицама челника на релацији Заједница – партија, иако су били на истој адреси, у „Српској кући“, која је на жалост, од прошлог месеца изгубљена у сумњивим трансакцијама. Касније је све то довело и до подела у Заједници са негативним рефлексијама које трају.

Када је настао културно информативни центар Спона и са којим циљевима и идејама. Колико има активних чланова?

Културно-информативни центар Спона, формиран је 2005. године, са циљем да промени учмалост и да понуди нови, другачији поглед у активностима и нестраначком деловању. Стартовало се са циљем израженијег деловања превасходно у сфери културе, али и информисања Срба у Македонији. Независно од скромних финансијских, просторних и других пратећих потенцијала на старту, Спона је без претенциозности, прва отворила електронски сервис са инфомрацијама из области културе нашег народа на овим просторима, што је био непобитни поступалат о којем су маштале и организације у далеко развијенијим срединама. Истовремено, за Србе у срединама где није било могућности коришћења интернета, као и за ученике који се у школама образују на матерњем српском језку, покренули смо месечник, културно информативни гласник Слово. Сада је то редизајниран, садржајем и форматом обогаћени месечник пуног колора, који бесплатно дистрибуирамо у две хиљаде примерака.

Захваљујући делимичном суфинансирању пројекта о свеобухватном информисању Срба у Македонији, из Министарства културе Србије, Спона од априла ове године делује у просторијама у центру Скопља, са знатно богатијим културним понудама и садржајима. Осим тога, потпором из Министарства за дијаспору у тим просторијама и у селу Кучевишту на Скопској Црној гори, спроводи и пројекат факултативне наставе за мађе и старије категорије Срба. Иако Спони масовност као таква, никада није била циљ и мерило, јер реч је о културном центру, а не о удружењу или неком покрету, активно делујемо са неколико стотина људи, од којих неки и нису Срби, и успешно остварујемо програмске циљеве. Поред регистрованих чланова, затим наших пријатеља на социјалној мрежи Фејсбук, активности и учинак су у свако време сагледиви како на електронско порталу, Слову, али и на македонским па и српским медијима у матици.

Центар Спона, поред наших редовних чланова све чешће посећују и људи различитих профила, најразличитије доби и социјалног статуса, најчешће интелектуалци. Наравно често тај „избор“ зависни од културног концепта и програмске понуде. Када су у питању сусрети са певачима, музичарима, књижевницима, из матице Србије, и Македоније, наши чланови, али и људи са стране, често имају екслузивну прилику за заједничко дружење и ближе упознавање. Тако је и на радионицама из књижевности и ликовне уметности, до поменуте факултативне наставе и играоницама на српском језику…

Који су најважнији ваши пројекти уз представљање информативног гласника „Слово“?

Један од значајнијих пројеката Споне је свакако организација прве и до сада једине манифестације - Дани културе Срба у Македонији, 2007. четвородневним програмом у Скопљу и Битољу, остварен са веома скромним средствима. Организовани су и етнофестивали хармоникаша.

Свакако највећи и најзахтевнији пројекат који спроводи Спона је поменути програмски задатак на спровођењу одрживог свеобухватског инфомрисања Срба у Македонији, као и организација књижевно ликовних радионица. У оквиру организације факултативне наставе на матерњем српском језику, у Спони се ради са две групе од по десетак ученика узраста од шест до девет година, као и са групом за одрасле.

Књижевне радионице су замишљене кроз концепт месечних обрада дела знаменитих српских писаца, кроз анализу изабране књиге. Такве радионице, са истим концептом фукционишу и за ликовна сусретања, као и изложбе изван тог концепта. Кроз носећи пројекат организације свеобухватног информисања преко Слова и интернет портал www.srbi.org.mk, Спона је у потпуности отворена за презентацију свих активности невладиних организација нашег народа у овој земљи.

Каква је по вама сарадња између матице Србије и Македоније данас и да ли су реализовани неки од пројеката који су најављени 2009. након подписаног програма о културној сарадњи. Да ли су одржане неке конкретне манифестације, или пројекти у вези са оснивањем културно-инфирмативног центра у Скопљу односно у Београду?

Можда ми нисмо најкомпететнији да одговоримо на ово питање, али је чињеница да су неки од најављених пројеката, остали неостварени и због познатог политичког захлађења на државном новоу. Тако је на пример, представа Народног позоришта из Београда, „Дервиш и смрт“, у неколико наврата најављивана у Скопљу, па одлагана у зависности од тих кретања у политичким релацијама. Сада је коначно представа стигла у Скопље, али у оквиру сасвим другог културног програма кроз сарадњу збратимљених општина Стари град из Београда и Центар из Скопља. У условима када званично успостављање културне сарадње на државном новоу још увек чека, успостављају се неки облици сепаратних контаката. Један од таквих примера је и поптписани протокол о сарадњи између Националних установа Народног позоришта из Београда и Македонске опере и балета. Ту су и пропратне изложбе, гостовање популарних музичких звезда, на чисто комерацијалној основи. Део неких манифестација, попут изложбе Милене Павловић Барили у Националној галерији у Скопљу, не добије праву медијску пажњу и то не само у македонским, него и у српским медијима. Последње Скопско лето, отворио је камерни оркестар Almayian opsesesion из Београда, а у учествовала су још неколико српских уметника озбиљне музике.

Зашто је још увек неусаглашен ниво чак и финансијске потпоре деловања невладиног и културног сектора Македонаца у Србији, насупрот Срба у Македонији, питање на које одгвор свакако треба да пруже представнци актуелне власти у Скопљу и Београду. Ту свакако лежи и одговор на питање када ће и под каквим околностима бити отворени културни државни центри у Скопљу и Београду.

Какво је стање нашег културног наслеђа и са којим се проблемима суочавају српски православни верници?

Кроз несхватљиво одлагање конкретног договора надлежних између двеју држава о обнови спомен-костурнице Зебрњак уочи обележавања славне стогодишњице Кумановске битке, открива се озбиљан хронични проблем израженије заштите укупног културног наслеђа Срба у Македонији. Свакако да је стање заштите знатно боље у последње време, али да многи меморијали још увек чекају на праву обнову, међу којима је и капела на Кајмакчалану. Како приоритети у том погледу остају Српско војничко гробље у Битољу, Кајмакчалан, Удово и Зебрњак.

Посебно је болно питање српских споменика културе храмова, у условима познатог вишедеценијског раскола. Сви храмови су у владавини канонски непризнате МПЦ, док канонска Охридска Архиепископија при Пећкој Партијаршији своја Богослужења изводи у параклисима, по становима и кућама, викендицама, стално под стрепњом прогона, будући да власти одбијају да региструју њено деловање. И поред успостављања канонског поретка и додељеног томоса, чињеница је да Срби објективно, немају могућности за нормалан верски живот, остајући ускраћени за најосновније људско право, слободе вероисповести. Стање је такво, упркос чињеници да је Македонија верификовала Европску конвенцију о људским правима чији девети члан најконкретније регулише стриктна права у области слободе веросповести.

Какви су ваши планови за будућност и које су најважније активности културно-информативног центра Спона у наредном периоду?


Поред поменутих активности из сфере културе и информисања, настојимо допремо ближе до средина у којима живи наш народ и у сеоским срединама од крајњег севера, па све до југа Македоније. Од Табановца, до Селемлије. Свесни смо да много од проблема Срба из тих средина нисмо у могућности да решимо, али можемо да помогнемо да се њихов глас чује да се њихови проблеми нађу на неком „дневном реду“. Било да је реч о образовним, верским, спортским, или обичним животним питањима. Укључивањем и у хуманитарне акције, покушаваамо и да помогнемо неку породицу. Пример таквог ангажовања је била и акција помоћи за угрожене породице Срба у Македонији које је Споне спровела заједно са хуманитарниом организацијом „Срби за Србе“.

Основни програмски циљеви међутим остају везани за остваривање пројеката у сфери културе, информисања, и факултативне наставе на матерњем српском језику.

 

 

Преузето са: Српски сабор Двери

AddThis Social Bookmark Button
 

Филм Отац

Радио Снага народа

Испоручене донације

Прикупљена и испоручена новчана средства у оквиру Српског друштва

Задужбина од Васкрса 2008. г.:

 

 

Уплата донација



Износ (EUR)

 

 

ТРАНСАКЦИЈСКИ РАЧУН :

SRBSKO DRUŠTVO ZADUŽBINA,
HUMANITARNA POMOČ

02068-0257912364,
referenca : 00 1389

 

за уплате из иностранства:
IBAN :
SI 56020680257912364
SWIFT :
LJBASI2X

NLB D.D., TRG REPUBLIKE 2
1000 LJUBLJANA

 

За додатне информације у вези хуманитарног фонда, можете да се обратите на :

zasrpskikosmet@gmail.com

 

 

Задужбина на интернету

 

Мејлинг листа

Архива


Српска мрежа