15 оваца – 1.090 €
1 крава – 1.070 €
2 пећи – 620 €
Опремање купатила – 200 €
Трошкови пута (гориво, путарине, преноћиште) – 200 €

Акцију започињемо у Кореници, где рано у суботу ујутру долазимо код оца Далибора. Након кратког предаха, посећујемо прву породицу. То је породица Каран. Предраг и Тамара су се вратили у Лику, након 15 година избеглиштва у Србији. Са њима живе и Предрагови родитељи, док он има великих проблема у проналажењу посла због тога што му је отац био осуђен за непостојећи ратни злочин. Стога се труди да макар сезонским надничењем заради колико-толико за живот. Планира да држи овце, па одлучујемо да му помогнемо са 7 оваца у започињању бизниса, с обзиром да је у питању брачни пар који тек планира да заснује породицу и да ту и остане. Ако Бог да, можда неког наредног пута баш од њих узмемо овце.


Представник СЗС са Предрагом Караном

Одмах одлазимо у оближње село где купујемо овце код једног од домаћина. Ту смо и почашћени врхунским личким шљивама. У истом селу обилазимо и породицу Прица, којој смо у нашој претходној посети Крајини обезбедили краву, која се у међувремену и отелила. Они инсистирају на томе да нам поклоне сир, чијом производњом су почели да се баве.


Обилазак и куповина оваца за породицу Каран


Члан СЗС са кравом и телетом, која је обезбеђена у претходној акцији за Прице

Са оцем Далибором настављамо пут Госпића, где обилазимо породицу Сердар – једину српску породицу у селу Широка Кула. Село је на сваком ћошку обележено усташким графитима. Породица, коју чине деда Дане, његов син Милан са женом Светланом и двоје деце, Јованом (5 год.) и Јованом (2 год.) живи буквално изоловано, пошто им се на улици нико од комшија не јавља (осим на неколико сеоских окупљања годишње када им се упућују погрдне речи). И поред тога, они немају намеру да напусте своје огњиште и не предају се, већ вредно раде. Баве се мало пољопривредом, држе нешто оваца и живине. Ми одлучујемо да им обезбедимо једну краву, која ће им свакако бити од велике користи. И ова породица се скоро вратила у Лику из Србије, осим деде Данета који је био неправедно осуђен на 16 година, али је пуштен после 4.


СЗС код Сердара


Крава за Сердаре

Користимо прилику да са оцем Далибором обиђемо родну кућу Николе Тесле у насељу Смиљане код Госпића. Читав комплекс чине родна кућа Николе Тесле, Храм св. апостола Петра и Павла у којем је службовао његов отац Милутин Тесла и неколико објеката у којима су приказана нека од Теслиних открића. Пошто смо, захваљујући нашем домаћину, имали част да обиђемо једно такво место од светског значаја, наше путешествије настављамо ка оцу Предрагу у Доњем Лапцу.


Родна кућа Николе Тесле


Негде у Лици

Пошто је већ падао мрак, након кратког предаха, ужурбано обилазимо још две српске породице. То су породице Дотлић и Овука. Породицу Дотлић чине родитељи Дамир и Мира и деца Драган (4 год.) и Слађана (2 год.). Незапослени су, отац надничи и имају дечији додатак од 600 куна (80 евра). Држе и нешто живине и оваца. За њих намењујемо 4 овце.


Породица Дотлић

Друга породица коју обилазимо у Доњем Лапцу је породица Овука, коју смо већ помогли у мају ове године са 2 овце, 2 јагњета и 10 кока носиља. И овог пута њима купујемо 4 овце. Повратничка породица, као и Дотлићи, има троје мале деце и живи у изнајмљеној кући. Мајка има проблем са држављанством, пошто се води као странац – а то изискује велики број додатних трошкова. У Хрватској се право на држављанство стиче тек након 5 година сталног боравка у земљи, а за то време потребно је стално изнова вадити и плаћати визу, здравствено осигурање итд. Један од извора прихода им је дечији додатак од 1.400 куна.


Са породицом Овука


Млађа гарда породице Овука

Набављамо осам оваца у селу Дољане и идемо на починак назад у Лапац. Ујутру присуствујемо литургији у Цркви у Доњем Лапцу и доручку код оца Предрага, којем се захваљујемо на гостопримству и помоћи, и настављамо даље ка Србу.


Овце за Дотлиће и Овуке

У Србу нас дочекује отац Југослав, који нас води у село Крчко брдо на самој граници са Босном и Херцеговином. Пут до села, тачније калдрма, више пута се преплиће са линијом између две државе – Хрватске и Босне и Херцеговине, а део пута се мора и пешке прећи. Напокон, стижемо и до деветочлане породице Ђилас коју смо већ два пута помагали, где нас дочекује читава војска деце. Од наше последње посете, добили су још једну принову. Ђиласи живе у својој кући, али током школске године имају на располагању од општине и стан у самом Србу. Како им то представља велики трошак, размишљају да се „угнезде“ у тој кући где имају и своју земљу. Нажалост, кућа није баш у добром стању. Немају доведену воду, него се снабдевају водом из бунара, кров прокишњава итд. Овог пута, ми се одлучујемо да им опремимо комплетно купатило (бојлер, када, вц шоља...). Захваљујемо се и растајемо са оцем Југославом и продужавамо у Грачац.